[62] Chapter Two

ALL TOGETHER AGAIN

[63] THE next day the boys came back. Anne and George went to meet them with Timothy. George drove the pony-trap, and Tim sat beside her. Anne could hardly wait for the train to stop at the station. She ran along the platform, looking for Julian and Dick in the carriages that passed.

[64] Then she saw them. They were looking out of a window at the back of the train, waving and yelling.

[65] 'Anne! Anne! Here we are! Hallo, George! Oh, there's Timothy!'

[66] 'Julian! Dick!' yelled Anne. Timothy began to bark and leap about. It was most exciting.

[67] 'Oh, Julian! It's lovely to see you both again!' cried Anne, giving her two brothers a hug each. Timothy leapt up and licked them both. He was beside himself with joy. Now he had all the children around him that he loved.

[68] The three children and the dog stood happily together, all talking at once whilst the porter got the luggage out of the train. Anne suddenly remembered George. She looked round her. She was nowhere to be seen, although she had come on the station platform with Anne.

[69] 'Where's old George?' said Julian. 'I saw her here when I waved out of the window.'

[70] 'She must have gone back to the pony-trap,' said Anne. 'Tell the porter to bring your trunks out to the trap, Julian. Come along! We'll go and find George.'

[71] George was standing by the pony, holding his head. She looked rather gloomy, Anne thought. The boys went up to her.

[72] 'Hallo, George, old thing!' cried Julian, and gave her a hug. Dick did the same.

[73] 'What's up?' asked Anne, wondering at George's sudden silence.

[74] 'I believe George felt left-cut!' said Julian with a grin. 'Funny old Georgina!'

[75] 'Don't call me Georgina!' said the little girl fiercely. The boys laughed.

[76] 'Ah, it's the same fierce old George, all right,' said Dick, and he gave the girl a friendly slap on the shoulder. 'Oh, George - it's good to see you again. Do you remember our marvellous adventures in the summer?'

[77] George felt her awkwardness slipping away from her. She had felt left-out when she had seen the great welcome that the two boys gave to their small sister -' but no one could sulk for long with Julian and Dick. They just wouldn't let anyone feel left-out or awkward or sulky.

[78] The four children climbed into the trap. The porter heaved in the two trunks. There was only just room for them. Timothy sat on top of the trunks, his tail wagging nineteen to the dozen, and his tongue hanging out because he was panting with delight.

[79] 'You two girls were lucky to be able to take Tim to school with you,' said Dick, patting the big dog lovingly.

'No pets are allowed at our school. Awfully hard on those fellows who like live things.'

[80] 'Thompson Minor kept white mice,' said Julian. 'And one day they escaped and met Matron round a corner of the passage. She squealed the place down.'

[81] The girls laughed. The boys always had funny tales to tell when they got home.

[82] 'And Kennedy keeps snails,' said Dick. 'You know, snails sleep for the winter - but Kennedy kept his in far too warm a place, and they all crawled out of their box and went up the walls. You should have heard how we laughed when the geography master asked Thompson to point out Cape Town on the map - and there was one of the snails in the very place!'

[83] Everyone laughed again. It was so good to be all together once more. They were very much of an age -Julian was twelve, George and Dick were eleven, and Anne was ten. Holidays and Christmas time were in front of them. No wonder they laughed at everything, even the silliest little joke!

[84] 'It's good that Mummy is getting on all right, isn't it?' said Dick, as the pony went along the road at a spanking trot. T was disappointed not to go home, I must say - I did want to go to see Aladdin and the Lamp, and the Circus - but still, it's good to be back at Kirrin Cottage again. I wish we could have some more exciting adventures. Not a hope of that this time, though.'

[85] 'There's one snag about these holls,' said Julian. 'And that's the tutor. I hear we've got to have one because Dick and I missed so much school this term, and we've got to take scholarship exams next summer.'

[86] 'Yes,' said Anne. 'I wonder what he'll be like. I do hope he will be a sport. Uncle Quentin is going to choose one today.'

[87] Julian and Dick made faces at one another. They felt sure that any tutor chosen by Uncle Quentin would be anything but a sport. Uncle Quentin's idea of a tutor would be somebody strict and gloomy and forbidding.

Never mind! He wouldn't come for a day or two. And he might be fun. The boys cheered up and pulled Timothy's thick coat. The dog pretended to growl and bite. He wasn't worried about tutors. Lucky Timothy!

[88] They all arrived at Kirrin Cottage. The boys were really pleased to see their aunt, and rather relieved when she said that their uncle had not yet come back.

[89] 'He's gone to see two or three men who have answered the advertisement for a tutor,' she said. 'He won't be long before he's back.'

[90] 'Mother, I haven't got to do lessons in the holls too, have I?' asked George. Nothing had yet been said to her about this, and she longed to know.

[91] 'Oh yes, George,' said her mother. 'Your father has seen your report, and although it isn't really a bad one, and we certainly didn't expect a marvellous one, still it does show that you are behind your age in some things. A little extra coaching will soon help you along.'

[92] George looked gloomy. She had expected this but it was tiresome all the same. 'Anne's the only one who won't have to do lessons,' she said.

[93] I'll do some too,' promised Anne. 'Perhaps not always, George, if it's a very fine day, for instance - but sometimes, just to keep you company.'

[94] 'Thanks,' said George. 'But you needn't. I shall have Timmy.'

[95] George's mother looked doubtful about this. 'We'll have to see what the tutor says about that, she said.

[96] 'Mother! If the tutor says I can't have Timothy in the room, I jolly well won't do holiday lessons!’ began George, fiercely.

[97] Her mother laughed. 'Well, well - here's our fierce, hot-tempered George again!’ she said. 'Go along, you two boys, and wash your hands and do your hair. You seem to have collected all the smuts on the railway.'

[98] The children and Timothy went upstairs. It was such fun to be five again. They always counted Tim as one of themselves. He went everywhere with them, and really seemed to understand every single word they said.

[99] 'I wonder what sort of a tutor Uncle Quentin will choose,' said Dick, as he scrubbed his nails. 'If only he would choose the right kind - someone jolly and full of fun, who knows that holiday lessons are sickening to have, and tries to make up for them by being a sport out of lesson-time. I suppose we'll have to work every morning.'

[100] 'Hurry up. I want my tea,' said Julian. 'Come on down, Dick. We'll know about the tutor soon enough P

[101] They all went down together, and sat round the table. Joanna the cook had made a lovely lot of buns and a great big cake. There was not much left of either by the " time the four children had finished!

[102] Uncle Quentin returned just as they were finishing. He seemed rather pleased with himself. He shook hands with the two boys and asked them if they had had a good term.

[103] 'Did you get a tutor, Uncle Quentin?' asked Anne, who could see that everyone was simply bursting to know this.

[104] 'Ah - yes, I did,' said her uncle. He sat down, whilst Aunt Fanny poured him out a cup of tea. 'I interviewed three applicants, and had almost chosen the last one, when another fellow came in, all in a hurry. Said he had only just seen the advertisement, and hoped he wasn't too late.'

[105] 'Did you choose him?' asked Dick.

[106] 'I did,' said his uncle. 'He seemed a most intelligent fellow. Even knew about me and my work! And he had the most wonderful letters of recommendation.'

[107] 'I don't think the children need to know all these details,' murmured Aunt Fanny. 'Anyway - you asked him to come?'

[108] 'Oh yes,' said Uncle Quentin. 'He's a good bit older than the others - they were rather young fellows - this one seems very responsible and intelligent. I'm sure you'll like him, Fanny. He'll fit in here very well. I feel I would like to have him to talk to me sometimes in the evening.'

[109] The children couldn't help feeling that the new tutor sounded rather alarming. Their uncle smiled at the gloomy faces.

[110] 'You'll like Mr. Roland,' he said. 'He knows how to handle youngsters - knows he's got to be very firm, and to see that you know a good bit more at the end of the holidays than you did at the beginning.'

[111] This sounded even more alarming. All four children wished heartily that Aunt Fanny had been to choose the tutor, and not Uncle Quentin.

[112] 'When is he coming?' asked George.

[113] 'Tomorrow,' said her father. 'You can all go to meet him at the station. That will be a nice welcome for him.'

[114] 'We had thought of taking the bus and going to do a bit of Christmas shopping,' said Julian, seeing Anne looked very disappointed.

[115] 'Oh, no, you must certainly go and meet Mr. Roland,' said his uncle. 'I told him you would. And mind you, you four - no nonsense with him! You've to do as you're told, and you must work hard with him, because your father is paying very high fees for his coaching. I'm paying a third, because I want him to coach George a little too - so George, you must do your best.'

[116] 'I'll try,' said George. 'If he's nice, I'll do my very best.'

[117] 'You'll do your best whether you think him nice or not!' said her father, frowning. 'He will arrive by the ten-thirty train. Be sure to be there in time.'

[118] 'I do hope he won't be too strict,’ said Dick, that evening, when the five of them were alone for a minute or two. 'It's going to spoil the holls, if we have someone down on us all the time. And I do hope he'll like Timothy.’

[119] George looked up at once. 'Like Timothy!' she said. 'Of course he'll like Timothy! How couldn't he?’

[120] 'Well - your father didn't like Timothy very much last summer,’ said Dick. T don't see how anyone could dislike darling Tim - but there are people who don't like dogs, you know, George.'

[121] 'If Mr. Roland doesn't like Timothy, I'll not do a single thing for him,' said George. 'Not one single thing!'

[122] 'She's gone all fierce again!' said Dick, with a laugh. 'My word - the sparks will fly if Mr. Roland dares to dislike our Timothy!'


Примечания:



1

Шла последняя неделя предрождественской четверти, и все ученицы Гэйлэндской школы с нетерпением ждали рождественских каникул. Садясь за стол завтракать, Энн увидела адресованное ей письмо.



6

— Что — то скажут на это наши мальчики? — сказала Энн, думая о двух своих братьях — Джулиане и Дике. — Ведь и они не смогут поехать домой.



7

— Ну, и что же будет с вашими каникулами? — спросила Джордж. — Может быть, вы поедете ко мне и проведете время в Киррин — коттедже? Я уверена, что моя мама с радостью снова вас примет. Нам так было весело, когда вы приезжали к нам на летние каникулы.



8

— Подожди минутку, дай мне дочитать письмо, я хочу знать, что предлагает папа, — сказала Энн, снова беря в руки письмо.

— Бедная мамочка! Надеюсь, она чувствует себя не слишком плохо.



9

Прочитав еще несколько строк, Энн так радостно вскрикнула, что Джордж и остальные девочки с нетерпением уставились на нее в ожидании объяснения.



10

— Джордж! Мы и в самом деле опять поедем к вам, но вот неприятность — то, да еще какая! На время каникул для нас наймут репетитора — отчасти для того, чтобы он за нами присматривал и мы не слишком досаждали бы твоей маме, а отчасти потому, что и Джулиан и Дик дважды болели гриппом в эту четверть и немного отстали от класса.



11

— Репетитор! Вот ужас! Это означает, что и мне придется делать уроки, ничуть не сомневаюсь! — произнесла Джордж в отчаянии. — Когда мама с папой увидят мои отметки, они наверняка убедятся, как мало я знаю. Ведь я впервые попала в настоящую школу, и оказалось, что о множестве вещей я не имею понятия.



12

— Что за ужасные это будут каникулы, если за нами все время будет бегать по пятам учитель, — мрачно заметила Энн. — Я думаю, что у меня будут хорошие отметки, потому что я успешно сдала экзамены. Но что мне будет за радость не заниматься вместе с вами во время каникул! Хотя, конечно, я могла бы гулять с Тимоти. Ему — то не придется заниматься!



62

Снова все вместе



63

На следующий день приехали мальчики. Энн и Джордж вместе с Тимоти отправились их встречать. Джордж правила повозкой, запряженной пони, а Тимоти сидел рядом с ней. Энн не могла дождаться, когда поезд остановится на их станции, она побежала по перрону, пытаясь разглядеть Джулиана и Дика в проходящих мимо вагонах.



64

Наконец она их увидела. Они выглядывали в окошко вагона в самом хвосте поезда, махали руками и кричали:



65

— Энн! Энн! Мы здесь! Привет, Джордж! О, и Тимоти тут!



66

— Джулиан! Дик! — завопила Энн. Тимоти начал лаять и подпрыгивать. Все это было очень волнующе.



67

— Ах, Джулиан! До чего же приятно снова увидеть вас обоих! — воскликнула Энн, обнимал поочередно своих братьев. Тимоти подпрыгнул и обоих лизнул. Он был вне себя от радости. Теперь вокруг него опять были все дети, которых он так любил.



68

Трое ребят и собака, счастливые, стояли рядышком и говорили все одновременно, пока носильщик выносил из вагона их багаж. Вдруг Энн вспомнила о Джордж. Она огляделась вокруг. Девочки нигде не было видно, хотя Она пришла на перрон вместе с Энн.



69

— А где старина Джордж? — спросил Джулиан. — Я ее видел, когда махал из окна.



70

— Она, наверное, пошла назад, к тележке, — сказала Энн. — Джулиан, скажи носильщику, чтобы он поднес ваши чемоданы к повозке. Пошли! Надо найти Джордж.



71

Джордж стояла возле пони, положив руки ему на голову. Энн подумала про себя, что вид у нее довольно мрачный. Мальчики подошли к ней.



72

— Здорово, Джордж, старина! — воскликнул Джулиан и обнял ее. То же самое проделал и Дик.



73

— В чем дело? — спросила Энн, удивленная внезапным молчанием Джордж.



74

— Думаю, — сказал с улыбкой Джулиан, — что Джордж показалось, будто на нее на обращают внимания. Смешная ты, милая Джорджина!



75

— Не называй меня Джорджиной! — яростно выкрикнула девчушка. Мальчики рассмеялись.



76

— Ага! Это, без сомнения, прежний неистовый старина Джордж, — сказал Дик и дружески хлопнул девочку по плечу. — Ах, Джордж, до чего же приятно снова с тобой увидеться! Ты помнишь наши изумительные приключения прошлым летом?



77

Джордж почувствовала, как ощущение неловкости ее оставляет. Когда она увидела, с какой радостью мальчики приветствуют свою младшую сестричку, она и впрямь ощутила себя лишней. Но на Джулиана и Дика невозможно было долго сердиться. Они попросту не допустили бы, чтобы кто — то чувствовал себя обойденным, испытывал неловкость или дулся.



78

Четверо ребятишек забрались в повозку. Носильщик забросил туда два чемодана, для которых едва нашлось место. Тимоти сидел на чемоданах, отчаянно виляя хвостом и высунув язык, так как он просто задыхался от восторга.



79

— Вам, девочки, повезло, что вы смогли взять Тима с собой в школу, — сказал Дик, ласково похлопывая громадного пса. — В нашей школе держать животных не разрешается. Для ребят, которые любят любое живое существо, это очень тяжело.



80

— Томпсон Майнор держал у себя белых мышей, — перебил Джулиан, — но в один прекрасный день они сбежали и попались на глаза сестре — хозяйке, выскочив на нее из — за угла в коридоре. От ее визга чуть дом не рухнул.



81

Девочки рассмеялись. Когда мальчики приезжали домой, у них всегда был целый ворох смешных историй.



82

— А Кеннеди разводит улиток, — сказал Дик. — Вы, наверное, знаете, что улитки зимой спят, но Кеннеди держал своих улиток в слишком теплом месте. Они выползли из своей коробки и взобрались на стены. Вы бы слышали, как мы хохотали, когда учитель географии попросил Томпсона показать на карте Кейптаун и оказалось, что одна из улиток сидит как раз на этом самом месте.



83

Все снова рассмеялись. Как хорошо было снова быть всем вместе! По возрасту они очень подходили друг к другу: Джулиану было 12, Джордж и Дику — 11, а Энн — 10 лет. Впереди их ждали каникулы и Рождество. Неудивительно, что они готовы были смеяться любой, даже самой глупой шутке.



84

Пони резвой рысью бежал по дороге. — Как хорошо, что мама поправляется, — сказал Дик. — Должен признаться, я был разочарован, узнав, что мы не сможем поехать домой. Мне так хотелось увидеть «Волшебную лампу Аладдина» и цирк! И все — таки очень приятно снова очутиться в Киррин — коттедже. Как было бы здорово, если бы на нашу долю выпали новые увлекательные приключения! Впрочем, на этот раз надеяться на что-нибудь подобное не приходится.



85

— Тут есть одна закавыка с нашими каникулами, — заметил Джулиан. — Я имею в виду репетитора. Говорят, он нам нужен потому, что мы с Диком в эту четверть пропустили много занятий, а летом нам предстоят серьезные экзамены.



86

— Да, — заметила Энн. — Интересно, что это будет за человек. Надеюсь, он окажется славным малым. Дядя Квентин должен подобрать его для нас сегодня.



87

Джулиан и Дик скорчили гримасу и переглянулись. Они были уверены, что любой репетитор, выбранный дядей Квентином, будет кем угодно, только не славным малым. В представлении дяди Квентина репетитор должен быть строгим, мрачным и устрашающим. Ну ничего! Он явится не раньше чем через день — два. И вдруг да и в самом деле он окажется своим парнем! Мальчики приободрились и стали теребить густую шерсть Тимоти, Пес делал вид, что рычит и кусается. Ему — то нечего было волноваться из — за какого — то репетитора. Счастливчик Тимоти!



88

Наконец прибыли в Киррин — коттедж. Мальчики были искренне рады видеть свою тетю и испытали некоторое облегчение, когда она сказала, что дядя еще не вернулся.



89

— Он пошел встретиться с двумя или тремя людьми, которые откликнулись на объявление о репетиторе, — сказала она. — Он скоро вернется.



90

— Мама, а я тоже должна заниматься во время каникул? — спросила Джордж. Ей ничего еще не говорили на этот счет, и она очень хотела поскорее все разузнать.



91

— Да, Джордж, — ответила ей мама. — Отец видел твои отметки, и хотя они не такие уж плохие, а отличных отметок мы, конечно, не ожидали, все — таки они показывают, что для своего возраста ты кое в чем отстаешь. Дополнительные занятия пойдут тебе на пользу.



92

Джордж насупилась. Она ожидала, что так и будет, но все — таки это было неприятно.

— Одной Энн не придется заниматься, — сказала она.



93

— Нет, я тоже буду немного заниматься, — пообещала Энн. — Может быть, я не буду присутствовать на всех уроках, Джордж, ну, например, если день выдался очень хороший, но иногда — буду, просто чтобы составить вам компанию.



94

— Спасибо, — ответила Джордж. — Но можешь не трудиться: со мной будет Тимми.



95

Мама Джордж отнеслась к этому заявлению с сомнением.

— Надо узнать, что скажет на это репетитор, — заметила она.



96

— Мама! Если он заявит, что Тим не может находиться со мной в комнате, я решительно отказываюсь заниматься во время каникул! — начала она яростно.



97

Мама рассмеялась:

— Ладно, ладно! Опять перед нами наш неистовый, вспыльчивый Джордж! Бегите, мальчики, вымойте руки, причешитесь. Вы, похоже, собрали всю сажу на железной дороге.



98

Дети и Тимоти пошли наверх. Как весело опять быть впятером! Они всегда считали Тимоти равноправным членом своей компании. Пес повсюду ходил вместе с ними и, право же, казалось, понимал все, что они говорят, до единого слова.



99

— Интересно, какого учителя выберет дядя Квентин, — сказал Дик, вычищая грязь из — под ногтей. — Хоть бы он нанял подходящего человека — веселого, компанейского, который бы понимал, что занятия во время каникул — отвратительная штука, и старался бы зато в неучебное время вести себя как добрый малый. Наверное, нам придется трудиться каждое утро.



100

— Поторапливайтесь! Я хочу чаю, — сказал Джулиан. — Дик, пошли вниз. Про репетитора мы скоро все узнаем.



101

Они спустились вниз все вместе и расселись за столом. Кухарка Джоанна напекла груду восхитительных булочек и, кроме того, — огромный торт. Когда четверо ребят покончили с едой, от булочек и торта мало что осталось.



102

Дядя Квентин вернулся в тот самый момент, когда они заканчивали есть. Он, по — видимому, был доволен собой. Поздоровавшись с мальчиками, он осведомился, как прошла последняя четверть в школе.



103

— Дядя Квентин, вы наняли репетитора? — спросила Энн, видя, что всем не терпится узнать именно это.



104

— Ах да! Нанял, — ответил дядя. Он сел за стол, и тетя Фанни налила ему чаю. — Я побеседовал с тремя претендентами и почти уже договорился с одним из них, когда в комнату вошел еще один молодой человек, очень спешивший. Он сказал, что только что увидел объявление и надеется, что еще не опоздал.



105

— И вы выбрали его? — спросил Дик.



106

— Да, — ответил дядя. — Он произвел на меня впечатление весьма здравомыслящего человека. Выяснилось, что он знает даже про меня и про мою работу. И он представил отличные рекомендации.



107

— По — моему, детям все эти подробности совершенно ни к чему, — пробурчала тетя Фанни. — Ну так как, ты пригласил его приехать к нам?



108

— О да, — сказал дядя Квентин. — Он немножко старше других преподавателей, с которыми я беседовал, — те были совсем молодые пареньки. А этот производит впечатление человека ответственного и умного. Я уверен, Фанни, он тебе понравится. Он придется у нас ко двору. Думаю, я с удовольствием буду иногда по вечерам с ним беседовать.



109

У детей невольно возникла мысль, что личность репетитора внушает тревогу. Дядя Квентин улыбнулся, видя помрачневшие личики ребятишек.



110

— Вам понравится мистер Роланд, — сказал он. — Он умеет обращаться с юнцами и знает, что ему надо быть очень твердым и проследить за тем, чтобы к концу каникул вы знали чуть больше, чем в начале.



111

Эти слова встревожили ребят еще больше. Они всем сердцем желали, чтобы выбор репетитора взяла на себя тетя Фанни, а не дядя Квентин.



112

— Когда он появится? — спросила Джордж.



113

— Завтра, — ответил ей отец. — Вы все можете отправиться на станцию встречать его. Ему это будет приятно.



114

— Да, но мы собирались поехать на автобусе за покупками к Рождеству, — возразил Джулиан, заметив разочарованное лицо Энн.



115

— Нет, нет, вы обязательно должны поехать встретить мистера Роланда, — сказал дядя Квентин. — Я ему сказал, что вы его встретите. И вот что, запомните — ка все четверо: ведите себя с ним как подобает! Вы должны делать все, что он вам велит, и вам надо усердно с ним заниматься, потому что ваш отец платит очень большие деньги за его уроки. Я заплачу треть суммы, потому что хочу, чтобы он и Джордж немного поднатаскал. Так что, Джордж, ты должна стараться изо всех сил.



116

— Я попробую, — сказала Джордж. — Если он симпатичный, я буду стараться изо всех сил.



117

— Ты будешь стараться независимо от того, найдешь ли ты его симпатичным или нет, — сказал ей отец, сердито хмурясь. — Он приезжает поездом 10.30. Будьте на станции вовремя.



118

Вечером, когда все пятеро остались на минутку одни, Дик сказал:

— Я очень надеюсь, что он окажется не слишком строгим. Если кто — то все время будет стоять у нас над душой, каникулы будут испорчены. Надеюсь также, что он полюбит Тимоти.



119

Джордж тут же вскинула голову.

— Полюбит Тимоти? — переспросила она. — Ну конечно же, он полюбит Тимоти. Разве можно его не полюбить?



120

— Видишь ли, — возразил Дик, — прошлым летом твой отец не проявлял особой любви к Тимоти. Мне не понятно, как миляга Тимоти может кому — то не нравиться, но знаешь, Джордж, есть люди, которые не любят собак.



121

— Если мистер Роланд невзлюбит Тимоти, я ничего не стану для него делать, — сказала Джордж. — Ничегошеньки!



122

— Опять она пришла в неистовство, — воскликнул со смехом Дик. — Могу поклясться, что, если только мистер Роланд посмеет невзлюбить нашего Тимоти, тут такое начнется — искры полетят!









Главная | В избранное | Наш E-MAIL | Добавить материал | Нашёл ошибку | Наверх